Ćutanje uprave – Kada uprava „utihne“

Preko uprave do (zaštite) prava

Prilikom pominjanja zaštite prava i interesa građana, opšta javnost će najčešće pomisliti na razne sudske postupke u kojima građani pokušavaju da ostvare ili zaštite svoja na Ustavu i zakonu zasnovana prava i interese.

Iako sudovi predstavljaju ponekad poslednje sredstvo u zaštiti prava i interesa građana, građani zapravo najčešće ostvaruju odnosno štite svoja prava i interese najpre pred organima uprave kao što su republički organi (npr. ministarstvo, agencije itd.), pokrajinski, gradski ili opštinski (sekretarijati, direkcije, uprave, inspekcije, zavodi itd.) ili neka organizacija koja može obavljati poslove od javnog interesa ili imati poverena ovlašćenja (javno preduzeće, ustanova itd.).

Ukratko, svaki put kada ste podnosili zahtev za ostvarivanje nekog prava npr. prava na roditeljski ili dečiji dodatak, subvenciju za privatni vrtić, upis prava svojine ili drugog prava na kući ili stanu, upis u matične knjige (rođenih, venčanih, umrlih), upis u privredne i druge registre, vi ste zapravo bili deo upravnog postupka u kojem je neki organ javne vlasti odlučivao o vašim pravima, interesima ili (u slučaju recimo poreskih i ostalih dažbina) obaveza.

Ipak, kao ni sudovi, ni organi uprave nisu u potpunosti lišeni manjkavosti, mogućih zloupotreba ili samovolje bilo da se ti propusti sastoje u nezakonitom postupanju, odugovlačenju postupka ili potpunom izostanku bilo kakve aktivnosti odnosno odgovora na zahteve građana.

Ovo potonje ponašanje organa uprave odnosno potpuni izostanak odluke o nekom pravu ili interesu građana je prepoznato u našem pravnom sistemu, a nije nepoznato ni građanima.

Na sreću, naš pravni sistem predviđa i pravna sredstva ukoliko dođe do tzv. „ćutanja uprave“.

Ćutanje uprave – kada uprava „utihne“

Ćutanje uprave predstavlja propuštanje nadležnog organa javne uprave da u određenim zakonskim rokovima donese i dostavi odluku stranci.

Suština pravnih sredstava koja se stavljaju na raspolaganje građanima u vezi sa ćutanjem uprave je u pružanju pravne zaštite u slučaju kad organ javne vlasti prosto ne odlučuje o njihovom zahtevu odnosno bez valjanog razloga ne donese odluku po zahtevu odnosno žalbi stranke.

U slučaju da dođe do ćutanja uprave građanima su, u principu, na raspolaganju dva pravna sredstva za ostvarivanje pravne zaštite i to (1) žalba zbog ćutanja uprave koja se podnosi višem organu uprave i (2) tužba zbog ćutanja uprave koja se podnosi Upravnom sudu.

Žalba zbog ćutanja uprave

Zakonom o opštem upravnom postupku propisani su rokovi za donošenje rešenja u upravnom postupku, uz napomenu da posebnim zakonima mogu da budu određeni i kraći, ali ne i duži rokovi.

Ukoliko organ uprave protiv čije odluke je dopuštena žalba uopšte ne donese odluku, u tom slučaju stranka ima pravo na žalbu.

Ova žalba se može podneti drugostepenom organu i to isključivo u roku od godinu dana od dana podnošenja zahteva organu uprave (što znači da je treba podneti nakon roka koji je organ uprave imao da donese rešenje, ali pre isteka roka od godinu dana).

Ukoliko drugostepeni organ utvrdi da su ispunjeni uslovi za podnošenje žalbe zbog ćutanja uprave i da prvostepeni organ nije doneo nikakvo rešenje po zahtevu stranke u određenom roku, isti će tražiti od prvostepenog organa da ga obavesti o razlozima zbog kojih nije blagovremeno izdao rešenje.

Razlozi za ćutanje uprave prvostepenog organa uprave mogu biti opravdani ili neopravdani – u obe ove situacije drugostepeni organ postupa na određeni način.

Naime, ukoliko su razlozi ćutanja prvostepenog organa opravdani (ili rešenje nije doneto krivicom same stranke), drugostepeni organ će naložiti prvostepenom organu da izda rešenje u roku koji ne može da bude duži od 30 dana.

Međutim, ukoliko su razlozi ćutanja prvostepenog organa neopravdani tada drugostepeni organ može da sam reši tu pravnu stvar ili da naloži prvostepenom organu da reši upravnu stvar – izda rešenje u roku ne dužem od 15 dana (ukoliko prvostepeni organ ni tada ne postupi po nalogu, onda drugostepeni organ ima obavezu da sam reši upravnu stvar umesto prvostepenog organa).

Tužba zbog ćutanja uprave

Za razliku od žalbe zbog ćutanja uprave koja se podnosi upravnim organima (bilo prvostepenim bilo drugostepenim), tužba zbog ćutanja uprava predstavlja obraćanje stranke Upravnom sudu (dakle sudstvu kao drugoj grani vlasti) kako bi zaštitila prava povređena od strane organa uprava.

Navedena tužba se prema Zakonu o upravnim sporovima može podneti u tri slučaja:

i. kada je nadležni organ doneo prvostepeno rešenje na koje se stranka žalila, ali drugostepeni organ nije odlučio o žalbi stranke u zakonom propisanom roku (a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke);

ii. kada prvostepeni organ po zahtevu stranke nije u zakonom propisanom roku doneo prvostepeno rešenje protiv koga žalba nije dozvoljena (pa tužba ostaje jedino pravno sredstvo);

iii. kada prvostepeni organ u zakonom propisanom roku nije doneo rešenje o zahtevu stranke, a drugostepeni organ nije odlučio o žalbi koju je stranka izjavila zbog nedonošenja prvostepenog rešenja (takozvano dvostruko ćutanje uprave).

Ono što je važno da građani znaju jeste da pored dostavljanje uredne tužbe moraju da uz tužbu dostave sve dokaze (uključujući i dokaz o predaji žalbe nadležnom organu zbog nedonošenja traženog akta i kopiju žalbe).

Borba protiv ćutanja uprave – dometi i zaključci

Iako je dobra vest što propisi predviđaju različita pravna sredstva kao zaštitu od „ćutanja uprave“, ono što građane zapravo zanima jeste samo da li su ta sredstva delotvorna.

Za postupanje pred upravim organima je već poznato da mogu da potraju i više godina, posebno u složenijim predmetima. Situacija je nešto bolja kada se radi o upravnom sporu i postupanju Upravnog suda – prosečno trajanje upravnog spora je oko 500 dana, što se od strane suda može smatrati razumnim rokom, iako građani verovatno ne dele to mišljenje.

Iako slučajevi „ćutanja uprave“ nisu retkost, praksa je pokazala da se žalba protiv ćutanja uprave podnosi u vrlo malo slučajeva u kojima organ nije odlučio u zakonskom roku. Najčešće je to zato što građani ne znaju da organ mora da odluči u određenom roku i ne znaju da mogu da se zaštite podnošenjem žalbe i tužbe protiv ćutanja uprave.

U nadi da će i ovaj tekst podići svest građana o pravnim sredstvima koja im stoje na raspolaganju prilikom „ćutanja uprave“, pouka za građane je da, iako uprava može da „utihne“ građani to ne bi trebalo da rade. Upravo suprotno, pravna sredstava koja pravni sistem pruža su „glas“ koji građani moraju da koriste ne samo kako bi se borili protiv nezakonite tišine nego i kako bi blagovremeno i delotvorno zaštitili sva svoja prava i interese.